njezino blijedo lice. bila je tužna.
samo nekoliko metara od NJE stajao je ON. promatrao je njezin hod i pitao se o čemu
razmišlja dok tako polako hoda ulicom po tako snažnom i ledenom pljusku..
prošla je pored NJEGA ni ne pogledavši ga. ON je polako nastavio za njom pazeći
da joj se ne približi previše....
...ONA je razmišljala o izgubljenoj ljubavi, onome što je imala i čemu je vjerovala..
sve to se pokazalo kao velika pogreška i sada ONA je bila slomljena...
dala je svoje srce, iskreno voljela, a druga strana ju je odbacila i izigrala...
jedina misao koja joj se motala po glavi bila je KAKO NESTATI...izbrisati svaki svoj trag...
ušla je u uličicu koja je bila prilično pusta...iznenada zamutilo joj se pred očima...bila je sigurna kako
ne plače ali sve pred njom joj je bilo mutno. tlo se počelo udizati i spuštati kao da se pločnik
pred njom ljulja. .. počela je usporavati shvativši da je hvata slabost...
okrenula se iza sebe no nikog nije vidjela...ulica je bila pusta i to ju je zabrinulo jer je bilo pitanje
trenutka kada će pasti na tlo...pred očima joj se zamračilo i čula je vrlo neobičan zvuk ubrzanih koraka...
snaga u tijelu ju je napustila i klonula je na nečije ruke........................................
No hay comentarios:
Publicar un comentario